Etičke dimenzije distinkcije između pasivne i aktivne eutanazije

Abstract

Filozofija - Primenjena etika / Philosophy - Applied Ethics

Više od pet decenija prošlo je od događaja (otkriće mehaničkog ventilator i aparata za veštačku ishranu i hidrataciju) koji su obeležili početak rasprave o moralnoj ispravnosti eutanazije. Međutim, konsezus o ovom pitanju još uvek nije postignut. Ključno pitanje koje se nalazi u fokusu rasprave i na koje se i danas pokušava pružiti odgovor jeste da li između pasivne i aktivne eutanazije postoji moralno relevantna distinkcija. Pasivna eutanazija podrazumeva uskraćivanje i prekidanje tretmana održavanja u životu umirućeg pacijenta, a aktivna, intervenciju lekara kojom se okončava život pacijenta ubrizgavanjem smrtonosne injekcije. Glavni cilj disertacije je da se utvrdi da li između ova dva oblika eutanazije postoji moralno relevantna distinkcija, i ukoliko postoji, u čemu se tačno ona sastoji. Pitanju moralne distinkcije između pasivne i aktivne eutanazije pristupa se iz ugla tri stanovišta: moralnog apsolutizma, utilitarizma i libertarijanizma. Ključna razlika između ovih stanovišta ogleda se u njihovom odnosu prema pitanju moralne ispravnosti naših postupaka. Prema moralnom apsolutizmu, moralna ispravnost postupaka zavisi u potpunosti i isključivo od njihove prirode, dok prema utilitarizmu, ona zavisi isključivo od njihovih posledica. S druge strane, u okviru libertarijanizma, moralna ispravnost postupaka zavisi od toga da li oni promovišu pravo na samoodređenje pojedinca, poštovanje njegove lične autonomije i da li su deo njegovih dobrovoljnih izbora koji ne nanose štetu drugima. Razmatranje moralne distinkcije između pasivne i aktivne eutanazije unutar pomenutih stanovišta u disertaciji, vrši se primenom deskriptivne i evaluativne metode, pomoću kojih se pruža temeljan opis i objašnjenje argumenata za i protiv ovih oblika eutanazije. Zastupanje moralnog apsolutizma i hedonističkog utilitarizma predstavlja dve krajnosti u moralnoj raspravi o ovom pitanju. Moralni apsolutizam uspostavlja apsolutnu zabranu aktivne eutanazije, pa čak i dobrovoljne. S druge strane, hedonistički utilitarizam negira bilo kakvu moralnu razliku između ova dva oblika eutanazije, a opravdava i sve oblike aktivne eutanazije, čak i protivvoljnu. Iako osuđuju aktivnu protivvoljnu eutanaziju (usled čega su prihvatljivija stanovišta od hedonističkog utilitarizma), utilitarizam preferencija i utilitarizam postupaka opravdavaju aktivnu nedobrovoljnu eutanaziju, i stoga se i oni (kao i moralni apsolutizam i hedonistički utilitarizam) smatraju neprihvatljivim. Alternativu moralnom apsolutizmu i utilitarizmu predstavlja libertarijanizam. Prema ovom stanovištu, jedina moralno relevantna distinkcija između pasivne i aktivne eutanazije počiva u dobrovoljnosti saglasnosti terminalno obolele osobe. Ako je terminalno obolela, ili na bilo koji drugi način onesposobljena, osoba za to dala valjanu dobrovoljnu saglasnost, aktivna eutanazija je opravdana i dopustiva, jednako kao i pasivna. Budući da pasivna eutanazija ovakve osobe predstavlja njeno ne samo moralno, već i zakonsko pravo, isti slučaj treba da bude i sa aktivnom eutanazijom.